Vegetarijanstvo, zdravlje za telo i duh

Vege pljeskavice sa povrcemKvalitetna ishrana je najvažniji faktor u održavanju dobrog zdravlja, a vegetarijanstvo je najbolji način da to ostvarite prirodnim putem. Vegetarijanci znaju dobro zašto su to postali i nikada se ne bi vratili na ubistveni način ishrane koji je u interesu farmaceutskih kompanija i proizvođača nezdrave hrane. Nažalost, većina ljudi u Srbiji smatra vegetarijance zaluđenicima i sektašima, pa uopšte nije preporučljivo da se u društvu izjasnite kao vegetarijanac, jer će odmah početi da zaziru od vas kao da ste član LGBT populacije. Pogotovo ako kažete da ne jedete meso jer imajte saosećanja prema životinjama, to već nije “normalno”.

U većini restorana jedva da postoji nešto što bi vegetarijanci mogli pojesti, osim dekoracije. U pekarama se bez mesa može kupiti samo burek ili pecivo sa sirom na 100 načina. Da ne govorimo o “fast food” radnjama i sendvičarama. Dakle, pošten vegetarijanac zaista ima problem šta će da jede van kuće. Nije tako samo u Srbiji, slično je kad odete u neku od okolnih zemalja, sednete u restoran, a u meniju nema ništa bez mesa ili ima tek neka salata, pomfrit ili pečurke.

Ubijene zivotinje vise u prodavnicamaKad odete u nabavku, u većim prodavnicama na sve strane vise masakrirane životinje i njihove prerađevine, mrtva riba na ledu, rakovi itd., na šta se svaki vegetarijanac zgražava slično kao kad  puste na TV-u masakre ljudi. Deca plaču kad vide mrtvu ribu, svinjske polutke, odsečene glave i slično, jer deca su neiskvarena i znaju da ubijanje nije u redu. Kako odrastaju, naučiće ih da je to normalno, jer su velike pare u pitanju. Zašto vegetarijanci i ljubitelji životinja moraju da gledaju po prodavnicama iskasapljene životinje? Gde je tu pravo na izbor? Meso bi barem trebalo da se odvoji u neki poseban kutak prodavnice,  kao što se konačno i u Srbiji od dece kriju cigarete, jer ne vrede više reklame duvanske industrije kad i vrapci znaju da je to nešto jako loše.

Jednog dana će biti nenormalno ubijati i jesti životinje, a to će se desiti kada čovečanstvo konačno evoluira u humana bića ne samo po obliku već i po svesti.

Mesna industrija je vredna hiljade milijardi dolara, a tu je uključena i farmaceutska industrija koja ih snabdeva preparatima za brzi rast životinja i veću proizvodnju, bez obzira što se tako na kraju truju i ljudi. U tome se krije opravdanje za masakre nad životinjama. To je ujedno i odlučujući faktor za mnoge ljude da pređu na vegetarijanstvo, a onda otkriju i da je to dobro za organizam.

Tipovi vegetarijanstva

PrasiciPo definiciji, vegetarijanac je onaj ko ne jede meso, a dva osnovna tipa vegetarijanstva su etički i zdravstveni. Etički vegetarijanci su to postali prvenstveno zbog ljubavi i empatije prema životinjama, a zatim i zbog svog zdravlja, dok su zdravstveni vegetarijanci to postali samo zbog svog zdravlja. Razlikuju se po tome što ovi prvi nikad ni u kom slučaju neće pojesti proizvod koji sadrži delove životinja (meso i mesne prerađevine), jer smatraju da time praktično naručuju i podržavaju ubijanja životinja, dok drugi jedu ribu, morske životinje (koje inače zovu odvratnim imenom “morski plodovi”), puževe i slično.

Više o vrstama vegetarijanaca pogledajte na Wikipediji – vrste vegetarijanaca.

Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj rekao je suštinu vegetarijanstva u jednoj rečenici: “Vegetarijanstvo je kriterijum po kojem možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno“. Osim njega, mnogi pametni ljudi kroz istoriju su bili vegetarijanci: Pitagora, Sokrat, Platon, Aristotel, Leonardo da Vinči, Njutn, Kant, Gete, Darvin, Edison, Tesla, Ajnštajn i drugi. Takvi umovi su bili daleko ispred svog vremena, pa ako su prvi shvatili da je loše ubijati druge vrste, treba im verovati.

Prelazak na vegetarijanstvo

Vegetarijanske lazanjePrelazak na vegetarijanski način ishrane je danas lakši nego ikad, jer imamo dostupan ogroman izbor hrane, pa nema ni opravdanja za masovna stradanja životinja radi ishrane. Šta više, vegetarijanci su mnogo zdraviji i žive duže od mesojeda po svim istraživanjima.

Etika je bitan faktor u prelasku mnogih ljudi na vegetarijanstvo. Obratite pažnju na sledeći podatak: u svetu se godišnje zbog ishrane ljudi ubije više od 27 milijardi životinja! Dobro ste pročitali, dvadesetsedam milijardi bića se ubije radi nas! Pri tome, ne postoje reči kojima bi se opisali zločini koji se vrše prema tim bićima, najbolje je da pogledate neki od video materijala sa sajta PETA.org i uverite se i sami. Obično se ljudi osveste tek posle gledanja takvih scena.

Ishrana mesom se vezuje za mnoge bolesti, a neke od njih su dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova i kancer. Prelaskom na vegetarijansku ishranu poboljšavate svoje zdravstveno stanje, održavate liniju, štitite se od mnogih bolesti, čuvate atmosferu od zagađenja, umanjujete patnje životinja, štedite energiju globalno, umanjujete globalno zagrevanje itd.. Ukratko, činite dobro sebi, čovečanstvu i planeti.

Prosečan vegetarijanac ima nivo holesterola oko 133, dok prosečan mesojed ima oko 210. Krvni sudovi mesojeda su obloženi mašću koja ih sužava i umanjuje protok krvi, što prouzrokuje povećanje pritiska i arterosklerozu, a sa godinama se povećava i rizik od demencije, jer ne stiže dovoljno kiseonika do mozga. Takođe, činjenica je da je kancer mnogo češća pojava kod mesojeda nego kod vegetarijanaca. Tu su još i osteoporoza, artritis i alergije, kao i trovanja hranom (salmonele itd.) čega nema kod biljne ishrane. Ako uporedimo životni vek eksima koji se hrane pretežno životinjama i tibetancima koji se hrane pretežno vegetarijanski, jasno je šta je zdravije.

Vegetarijanska piramida ishraneVegetarijanci treba da obrate pažnju na nedostatak omega-3 masnih kiselina i vitamina B12. Potrebno je svakodnevno jesti dovoljno koštunjavog voća (orasi, bademi, indijski orah, kikiriki, lešnici,…), mahunarke, semenke bundeve i suncokreta, tofu, zeleno povrće (kelj, brokoli, blitva, spanać,…) i sušeno voće (grožđe, šljive, kajsije, smokve, brusnice,…). Žitarice i sojino mleko su odlični za nadoknadu vitamina B12, dok se vitamin D najbolje dobija izlaganjem kože suncu najmanje 10 minuta dnevno. Naravno, uz sve ovo je potrebno jesti što više voća, a hrana bi trebala što manje termički da se obrađuje jer se time gube mnoga zdrava svojstva. Treba svakako izbegavati šećer i so.

Često se kaže da vegetarijanci ne unose dovoljno proteina, ali to je potpuno pogrešno. Namirnice biljnog porekla koje sadrže puno proteina su na primer pasulj, boranija, sočivo, grašak, integralna soja i leblebije. Proteini iz povrća nisu ništa manje kvalitetni od proteina iz mesa. Čoveku prosečne težine (oko 65 kg) je dnevno potrebno oko 50 g proteina koje može nadomestiti obrokom od 250 g pasulja.

Pored toga, treba svakodnevno u ishrani koristiti maslinovo ulje (hladno ceđeno, nerafinisano – “virgin oil”), zobene pahuljice koje su bogate vlaknima i vitaminom B1, zeleni čaj koji sadrži polifenol koji štiti od raka, itd.. Treba znatno smanjiti upotrebu mleka u ishrani, jer je puno štetnih materija koje se daju životinjama radi masovne produktivnosti, puno je holesterola, životinjskih hormona i nije potrebno ljudima, već se samo propagira da bi industrija mleka imala šta da radi. Umesto da se industrija mleka na neki način zahvali kravama i kozama što im prave novac, oni ih na kraju zakolju i prodaju u delovima. Slično je sa farmama koki nosilja i svih ostalih životinja koje se koriste u industriji hrane.

Sve u svemu, jasno je da vegetarijanska ishrana ima mnogo prednosti u odnosu na tradicionalnu mesnu ishranu, pa je treba primeniti što pre, kako biste ostali zdravi, smanjili patnje životinja i pomogli da se očuva planeta.

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *